"sistemska" Lutanja U Srbiji Traju Previ E Dugo - Ko Taju Mnogo I Jo E Vi E.

Scientific Essay from the year 2014 in the subject Economics - Case Scenarios, University of Novi Sad, course: Economics, language: ¿¿¿¿¿¿, abstract: ¿Sistemskä lutanja u Srbiji traju previ¿e dugo ¿ i kötaju i kötäe mnogo Skupno nas kötaju, i tek ¿e kötati, dve kobne zablude: prvo, zabluda o tome kakav tr¿i¿ni sistem treba i möemo da uspostavimo, a druga, na koji näin se to najbezbolnije möe ostvariti u konkretnoj situaciji. Vi¿edecenijska tumaranja pre sadänjih zabluda Sve od reda uzalud, jer su barem dve premise bile pogre¿ne: 1) da se tr¿i¿ni privredni sistem möe ostvariti kao socijalisti¿ki, nekapitalisti¿ki. 2) druga zabludna zabluda odnosila se na näin kako takav sistem möemo najbezbolnije i najefikasnije ostvariti u konkretnim uslovima. I tako je to tumaranje trajalo godinama, ¿ak decenijama: nakon neuspeha jednog programa, brzo se pravio drugi, u nadi da ¿e ¿ovaj put biti pronäeno ono pravö. A to pravo nikako da se näe i nije se ni moglo näi na gore pomenutim pogre¿nim premisama. Samo formalna ¿prekretnicä nakon 2000. godine Nakon 2000 godine zaista je dölo do bitnih promena. Ali u ¿emu su se one sütinski sastojale? U ekonomskom pogledu, sütina je bila u tome da je ve¿ vladajüem (danas se ve¿ vidi:pogubnom) neoliberalizmu i u Srbiji dato je zeleno svetlo da se ispolji kao market fundamentalism, tänije re¿eno kao tranzicioni market fundamentalizam. I u su sadr¿ane dve, samo donekle izmenjene, te¿ka zablude. Istina, eksplicitnije nego bilo kada ranije, tr¿i¿te odnosno tr¿i¿na privreda je nagläeno tretirana kao efikasniji aran¿man ekonomske aktivnosti od bilo koje netr¿i¿ne varijante; a samim tim je eksplicitno istaknuta neizbe¿nost tranzicija iz netr¿i¿ne (ili quasi tr¿i¿ne) u tr¿i¿nu privredu. Cilj je, dakle, eksplicitno postavljen, odmah ¿emo videti, dvostruko neprecizan i lakonski. Ako se ne precizira ¿ta se podrazumeva pod tr¿i¿nom privredom, prethodna re¿eno je lakonsko ciljno odre¿enje, ne govori mnogo, ostavlja prostor za razli¿ita proizvoljna poimanja. Najop¿tije se möe re¿i da pod tr¿i¿nom privredom podrazumevamo neki aran¿man ostvarivanja ekonomske aktivnosti. Käemo neki, jer on nije jednoznäno odre¿ene ve¿ ispoljava kao dosta ¿iroka skala, koja se prote¿e od visokog stepena liberalizma, laissez fairea, prirodnog (samo)toka (samoregulisanja) ekonomske aktivnosti, sve do, na drugom kraju skale, visokog stepena intervencionizma, regulisanja, korigovanja samotokova. Uspostavljanje optimalnog odnosa izme¿u samotokova i intervencionizma, regulisanja/korigovanja pomenutih samotokova, samo po sebi je ozbiljan spoznajni i operativni problem.