Ebook Knjiga druga

„Me?u dramskim delima što ih je Nuši? napisao u Sarajevu posebno mesto zauzima Knjiga druga, komad u tri ?ina, prikazan prvi put u sarajevskom Narodnom pozorištu, 26.10.1927; potom, delo je postavljano na scenu samo još jednom, posle piš?eve smrti, 1942, u okupiranom Beogradu. Delo nije doživelo veliki scenski uspeh, iako se pre najavljivanja prvog izvo?enja u Sarajevu, ukazivalo da sadrži zna?ajne tematske i dramaturške novine. Šta je to novo uneo Nuši? komadom Knjiga druga u našu dramaturgiju dvadesetih godina prošloga stole?a? Da li je samo u pitanju originalnost forme, ili pak ambijent u kojem se zbiva radnja? Ili je možda posredi sama tema drame, koja bi se mogla definisati kao prikaz fatalne nemogu?nosti opiranja vlastitoj sudbini, koja je glavnom junaku predodre?ena u vidu slu?ajno formirane fiks ideje? Nema sumnje, novosti ima u svemu što smo naveli. Iako je u srpskoj dramaturgiji i pre pojave Nuši?eve Knjige druge bilo dela koja su obra?ivala teme iz života „iza scene“, nijedno od njih nije tako široko prikazalo glumce i njihove preokupacije, kao i njihovo me?usobno ponašanje u sferama privatnog života. Poput Ežena Skriba i njegove ?uvene Adrijane Lekuvrer, upustio se Nuši? u slikanje života iza kulisa, ali bez romanti?arskih sentimentalnosti. Reklo bi se ?ak – želeo je da bude moderan u tretmanu jedne dramski zahvalne teme. Jer, o?igledno je da se u ovoj drami Nuši? donekle inspirisao pirandelovskim teatrom, što nije ?udno budu?i da je Pirandelo upravo krajem dvadesetih godina „osvajao“ naše pozornice, izazivaju?i razli?ite reakcije kako gledalaca, tako i samih izvo?a?a. Zato se sa razlogom može pretpostaviti da je upravo ta okolnost što je Pirandelo tada bio sve više u središtu pažnje našeg pozorišnog sveta mogla dati Nuši?u odrešene impulse da napiše Knjigu drugu. (...)“
Raško V. Jovanovi?