Ebook Se?anja na Krležu

Se?anja na Krležu su zanimljivo zamišljeno i adekvatno realizovano kolažno, književno publicisti?ko štivo. Delo Nade Marinkovi? daje Krležu iz jednog proživljenog ugla, s toplinom i suptilnim, ponekad iznena?uju?im nijansama, ono pokazuje velikana u odnosima prema drugim, ali ne „drugima“ koji su oficijelne li?nosti, ili pripadaju „vlasti“. Celo je delo aranžirano veštom rukom iskusnog publiciste, intervjuera, putopisca i prozaika koji ne samo da ima šta da saopšti nego zna i kako treba prikovati pažnju ?itaoca.
Redovi koji slede nisu ni monografija ni hvalospev, u njima se ne skriva nikakvo posebno otkri?e. Ovo je skroman, predmeta jedva dostojan pokušaj da se još nekom saopšte uspomene koje se ?ine dragocenim, uza sve što su pokrenule i povukle za sobom putevima asocijacija. Možda ?e još nekom, osim dosadašnjem vlasniku, pružiti vredan doživljaj u ?asovima samo?e, u trenucima nesporazuma sa sobom ili sa svetom, jer je ?itava li?nost inspiratora ovih redova bila prožeta borbom, otporom i istrajnoš?u, zagledanoš?u u viziju dostojanstvenog ljudskog života, viziju u koju je verovao do poslednjeg daha.
Miroslav Krleža je umro ?iste savesti ali ne i sre?an; otišao je „na put“ s onim ose?anjem koje imaju roditelji strasno vezani za ravnodušnu, nezahvalnu decu. Nije se tešio saznanjem da ?e „ta deca“ to isto doživeti od svojih naslednika jer nije bio zlurad. Ogor?avalo ga je tvr?enje da se „istorija ponavlja“, što je smatrao dokazom lakoumnosti i gluposti; ako je ?ovek jedanput udario glavom o zid, ne bi trebalo to deset puta da ?ini. Želeo je pokolenje koje ?e i?i dalje polaze?i od iskustva i mudrosti a ne bandoglavo i samouvereno zapo?injati iz po?etka, ruše?i uz dotrajalo i loše sagra?eno i ono što su bile poruke ljubavi i mudrosti.
Neki bi ljudi morali da budu ve?ni, da fizi?ki traju, jednostavno zato da bi imao neko da kaže glasno i jasno ono što misle mnogi pošteni i pametni ali mucavi, okovani obzirima, kukavi?lukom, konformizmom, baš-me-briga filozofijom. Koliko je samo puta rekao i napisao: „Mi smo tradicionalno inertni, letargi?ni, i to je u li?nom kao i u opštem životu naša kob!“